Bje­lo­po­ljac Pet­ko Bo­ško­vić je u svom obim­nom dje­lu ,,Vra­ne­ška do­li­na i njen an­tro­po­ge­o­graf­ski zna­čaj” ob­ra­dio jed­nu ge­o­graf­sku cje­li­nu ko­ja je ima­la znača­j­nu ulo­gu kao pre­la­zna oblast u po­ve­zi­va­nju Cr­ne Go­re, Sr­bi­je i Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne sa Ko­so­vom i Me­to­hi­jom. To je po­zna­ta sred­njo­vje­kov­na žu­pa Lju­bo­vi­đa u sli­vu isto­i­me­ne ri­je­ke, ko­ja je u tur­sko vi­je­me pre­i­me­no­va­na u Vra­ne­šku na­hi­ju.
– Sve do 1912. go­di­ne, ka­da je oslo­bo­đe­na, Vra­ne­ška do­li­na je či­ni­la oko­sni­cu „kli­na“ ko­jim su Tur­ska i Austri­ja že­lje­le da traj­no raz­dvo­je Sr­bi­ju i Cr­nu Go­ru, što je do­ve­lo do stva­ra­nja ni­za spe­ci­fič­kih po­ja­va zna­čaj­nih za ži­vot lo­kal­nih za­jed­ni­ca i nji­ho­ve ulo­ga u ši­rim pro­sto­ri­ma sred­njeg Po­lim­lja i sred­njeg Po­tar­ja – ka­že Bo­ško­vić.
Autor je pod­sje­tio na či­nje­ni­cu da je u bli­zi­ni bi­lo Br­sko­vo, pre­sto­ni­ca srp­ske sred­njo­vje­kov­ne dr­ža­ve, u ko­joj je is­ko­van pr­vi srp­ski no­vac, uz na­po­me­nu da iz tog pe­ri­o­da da­ti­ra do­sta ne­pro­u­če­nih spo­me­ni­ka i dru­gih obi­ljež­ja ko­ja svje­do­če o kon­ti­nu­i­te­tu ži­vo­ta na ovom pro­sto­ru.
– Vra­ne­ška do­li­na se na­la­zi u sje­ver­nom di­je­lu Cr­ne Go­re, a te­ri­to­ri­jal­no pri­pa­da op­šti­ni Bi­je­lo Po­lje. Ob­u­hva­ta sko­ro či­tav sliv ri­je­ke Lju­bo­vi­đe, li­je­ve pri­to­ke Li­ma, sa po­vr­ši­nom od oko 330 ki­lo­me­ta­ra kva­drat­nih. Pod­ruč­je je pred­sta­vlje­no ve­ćim di­je­lom pla­nin­skim kra­jem ju­go­i­stoč­nog di­je­la di­nar­skog si­ste­ma. Vra­ne­ška do­li­na, ili Vra­neš, smje­šte­na je iz­me­đu pla­ni­na Bje­la­si­ca (2.137 m), Bu­ren (1.714 m), Sto­žer (1.576 m) i Li­sa (1.509 m). To je jed­na od ve­ćih, ljep­ših i raz­vi­je­ni­jih po­preč­nih ri­ječ­nih do­li­na ko­je pri­pa­da­ju po­lim­skom do­lin­skom si­ste­mu, od­no­sno Po­li­mlju – na­vo­di Bo­ško­vić u svo­joj knji­zi.
Pro­u­ča­va­nje je za­sno­va­no na is­tra­ži­va­nji­ma an­tro­po­ge­o­graf­skih či­ni­la­ca i nji­ho­vom uti­ca­ju na raz­voj čo­vje­ka (osno­sno sta­nov­ni­štva), for­mi­ra­nje na­se­lja i obra­zo­va­nja dru­štve­nih za­jed­ni­ca. Re­zul­ta­ti ne­po­sred­nih pro­ma­tra­nja, an­ke­ti­ra­nje i in­ter­vju­ii, po­red ge­o­graf­sko-kar­to­graf­ske ob­ra­de, ana­li­zi­ra­ni su ana­li­tič­ko-sin­te­tič­kom, kom­pa­ra­tiv­nom, fak­to­ri­jal­nom i sta­ti­stič­kom me­to­dom. Ova­kav pri­stup omo­gu­ća­va di­ja­hro­no pra­ća­nje po­ja­ve i pro­ble­ma ko­ji uslo­vlja­va­ju sa­vre­me­no sta­nje i ocr­ta­va­ju per­spek­ti­vu da­ljeg raz­vo­ja ovog kra­ja. Po­red to­ga, na­ša na­u­ka ovom stu­di­jom do­bi­ja zna­ča­jan na­uč­ni pri­log ko­jim se ot­kla­nja jed­na pra­zni­na ko­ja do sa­da ni­je bi­la po­tup­ni­je pro­u­če­na.
M.N.